NOVO!
Kosnice
Rodna Voja - rezultati sa lipove pase 2006 i razlozi sirenja
1:14 govori sve.
Od pre nekoliko godina po Srbiji ali i okolnim zemljama BiH, Republici
Srpskoj,Makedoniji, Bugarskoj, Crnoj Gori ali i onim dalje Rusiji, Estoniji,
Ukrajini,Americi itd. siri se jedan novi tip kosnica. Iz svih krajeva
stizu zadovoljavajuci rezultati nakon naseljavanja kosnica pcelama i prakticne
primenljivosti ali i poredenja sa ostalim tipovima kosnica. Svi su prezadovoljni
najpre neuporedivim prinosima meda u odnosu na ostale kosnice,lakim i
jednostavnim radom ali i stopostotnim prezimljavanjima drustava i izuzetno brzim
proljecnim razvojem drustava.
Sve ovo nije slucajno, jer je na
krajnje jednostavan nacin pcelinjoj zajednici jednim potpuno novim ramom u
potpuno novoj konstrukciji kosnice ali i rasporedom ramova i nastavaka omoguceno
mnogo laksi i sigurniji zivot ali i najvaznije pcelinjoj zajednici je vracena
mogucnost kontrole nad maticom i stvaranje stabilnog pcelinjeg legla.
Kosnice Rodna Voja su prve kosnice na svetu sa predvidenim pravilnim vertikalno
pokretljivim precnikom. Njeni su ramovi nizi od povrsine zimskog klubea, sto je
jako vazno, a istovremeno sa nastavcima jedni u odnosu na naredne u celoj
kosnici se tri
puta medusobno ukrstaju.
Kosnica je nastavljaca sa desetoramnim nastavcima a broj nastavaka je moguce
povecavati u zavisnosti od potreba i nacina pcelarenja, u sustini 4 nastavka sa
40 ramova zapremine oko 240 decimetara kvadratnih saca imaju mogucnost prihvata
oko 64000 pcela sto odgovara potrebama i najjacih pcelinjih zajednica, i oni
cine jedan predvideni komplet za jednomaticne zajednice.
Ramovi Rodne Voje svi su isti, dugi isto onoliko koliko je sirina deset ramova a
po visini su upola nizi. Prakticno u kosnici nastavljaci sa 4 medusobno ukrstena
nastavka ispod krova i hranilice u unutrasnjosti nastavaka dobijamo dve kocke,
jednu iznad druge, unutrasnjeg prostora predvidenog za raspored i ukrstanje 40
ramova, i to 20 za plodiste i 20 za mediste.
Ramovima koji su nizi od povrsine zimskog klubea, normalno razvijenim pa i
onim nesto slabijim pcelinjim zajednicama tokom zime u ovoj kosnici je omoguceno
da uvek zahvataju dva ili tri medusobno ukrstena nastavka, to jest uvek direktan
kontakt sa pravilno rasporedenom hranom i garantovano i sigurno
prezimljavanje. Ovde je sa istom kolicinom hrane medna kapa veca za oko 70% u
odnosu na LR, DB ili Fararovu kosnicu.
Vrlo je vazno da raspon od saca do saca izmedu nastavaka iznosi sveukupno 26 mm.
Satonosa u ramu visoka je 10 mm a donja letvica 6 mm dok je prostor izmecu
donjih i gornjih tj. narednih ramova 10 mm.
Zbog ukrstanja ramova u svakom nastavku onemogucen je direktan prodor hladvog
vazduha na pcelinje leglo, u drugi nastavak prodire samo cetvrtina hladnog
vazduha a u treci gde se razvija proljecno leglo oko8%. Ovde pcele mnogo lakse
odrzavaju temperaturu i zbog pravilne medne kape lakse se cuva i odrzava
akumulirana temperatura, zapravo ovde se stvara idealna lakoodrziva mikroklima
pa i u proljece
ali i tokom cele sezone manji broj pcela lako odrzava leglo a mnogo veci broj je
zaposlen na donosenju svezeg nektara i polena. Sve skupa rezultira izobiljem
hrane u kosnici i izuzetno kvalitetno othranjenim leglom, sto dovodi do mnogo
duzeg zivotnog veka pcela i svih jedinki u kosnici.
Isto, zbog ukrstanja ramova nizih od povrsine zimskog klubea pcelama je po prvi
put od kada ih je covek spustio u kosnice omogucena izmena u klubeu u ulicama to
jest zamena pcela iz toplih ulica sa pcelama iz hladnijih krajnjih ulica, tokom
zime, a sve preko gornjih, prvi put pravilno visokih i ukrstenih ramova sa
medom.
Zbog, po 100 raskrsnica izmecu svakog nastavka i dijagonalne pokretljivosti sa
idealnim saobracajem kroz kosnicu dobijamo smanjenu zagusljivost, mnogo laksi
sistem provetravanja i smanjen rojevi nagon kao i mnogo brze zrenje meda.
Smanjen rojevi nagon dobijamo i zbog vise generacija pcela (u odnosu na druge
kosnice bez precnika) i mnogo stabilnijeg legla, ali i zbog pravilne kontrole
matice od strane pcelinje zajednice.
Sve skupa rezultira 100% vecim prinosom na srednjim i slabijim pasama i
oko50-70% na jacim pasama u odnosu na ostale kosnice nastavljace.
Ovde pcele skoro sve same rade i nema zazimljavanja, suzavanja gnezda, nema
prevesavanja, nema okretanja ramova i nastavaka za 180 stepeni nema dodavanja
pogaca i mnostva drugih nepotrebnih otvaranja kosnica.
Pcelar sada moze da sa istim utrosenim vremenom odrzava tri puta vise kosnica sa
duplim prinosom i ostvari pojedinacno pet do sest puta vecu kolicinu meda. Sa
ovom kosnicom pocetnici imaju duplo veci prinos od starijih i iskusnijih kolega
koji rade sa starom tehnologijom.
U Novom Milosevu na 12 pcelinjaka mladih pcelara sa iskustvom jedne do tri
godine u kontinentalnoj klimi gde je prosle godine zimovalo 400 do 500 kosnica
Rodna Voja vec nekoliko godina nema ni jednog jedinog gubitka. Nigde nema
nozemoze niti krecnog legla i bez upotrebe bilo kakvih lekova, nista osim
prirodnog ekstrata zalfije-pelima.
Po poslednjem obracunu samo u Novom Milosevu imamo oko 610 kosnica Rodna Voja a
svih ostalih tipova jos oko 700.
Do pre pet sest godina Rodnih Voja je bilo svega 18 do 20 komada.
Letos na slabijoj lipovoj pasi na Fruskoj gori na istom mestu mladi pcelari sa
ovim kosnicama imali su pune kosnice meda i obilno cedenje dok su se starije
iskusne kolege sa Langstrotovim kosnicama i drugim, punim sa pcelama, razocarali
i vratili prazne kosnice kuci. Nesto malo je bilo oko legla ali za cedenje skoro
nista. Jedino je leglo mnogo prosireno.
Ja sam svoje slatko stado u mojim kosnicama Rodna Voja ostavio na jednoj ledini
u dogovoru sa tamosnjim sumarom a potom mojim prijateljima i komsijama
Brezancicu, Veskovu, Jelicu dovezao u dva puna kamiona jos mnogo kosnica a jedan
je komsija Barkoci dovezao sam sa sinom, sa svojim kamionom jos 85 kosnica, sve
kad se sabere, oni, moje komsije, su imali tri puta vise kosnica ali drugih
tipova, LR, Fararovih, poloski i drugih a posle pase na istom mestu na
maksimalnoj udaljenosti od 500 metara , i posle cedenja meda, zakljucili smo da
je jedino Barkoci koji je proveo sve vreme pase na Fruskoj gori iscedio 400 kg
meda a ja sam imao 1750 kg lipovog meda ili 4,5 puta vise od svih njih
zajedno. Razlika po kosnici ovog puta je bila 1:14 ili slovima jedan
na prema cetrnaest. Svoje kosnice ostavio sam skoro mesec dana pre pocetka
pase koja je ove godine kasnila punih 15 dana. Obisao sam ih samo 2 puta i do
pocetka pase pcele su bile skoro gladne. A obzirom da je odmah pored mojih
kosnica bio parkiran sa kamionom i prikolicom moj novi prijatelj iz Panceva
Paunovic Toplica i posto je on sve vreme bio sa pcelama ja sam mogao u Novom
Milosevu mirno da radim druge poslove. Hvala Bogu svi su zivi a i med jos nismo
prodali pa mogu i sumljive Tome da se uvere.
Paunovicu Toplici samo nije bilo jasno zasto pcele iz kosnica Rodnih Voja za ceo
sat ranije krecu na pasu od pcela iz drugih kosnica, tim povod gore na Fruskoj
gori otvorena je siroka diskusija. Zahvalio sam mu se na zapazanju jer je i meni
to bilo prvi put da cujem.
Razlika u prinosu meda bila bi daleko veca da sam svojim zajednicama imao da
dodam jos nastavaka i ramova sa osnovama jer su pcele krstace u mojim kosnicama
sa stabilnom kolicinom legla za samo nekoliko dana sve napunile medom i moguci
novi med
nisu imale gde da donesu. Iz istog razloga sto nisam imao da im dodam na vreme
osnove i da pcele zaposlim a kosnice su bile ostavljene skoro mesec dana pre
pase u tri nastavka, pa kako su bile prepune pcela i pcele nezaposlene jedan deo
kosnica ili oko 25% zajednica se izroio.
Pored svih mojih ucinjenih propusta u odnosu na moje komsije koji su svoje
pcelinje zajednice vratili sa bagrema kuci pa ih skoro mesec dana pripremali za
lipovu pasu, rezultati u prinosu meda i razlika od 1:14 govori sve.
Prema tome, praksa i poredenje u istim uslovima potvrduju da su prave kosnice
one kosnice koje omogucuju pcelama da i u slabijim pasama napune kosnice medom.
I da slabije pase pretvore u bogate pase. Zimi dok imaju imalo hrane da ne
mogu umreti od gladi a da pcele pri tom ne potrose vece kolicine hrane. U
proljece da svojom konstrukcijom i rasporedom ramova cuvaju toplotu potrosenu na
leglo i ne dozvole njeno rasipanje, a u isto vreme da oslobodi negovanja legla
veliki deo pcela koje se usmeravaju na povecanje zaliha polena i donosenje
svezeg nektara.
Kvadratni oblik pcelinjeg gnezda u kojem je sace ukrsteno i gde sace nije duze
nego je sirina broja ramova u kosnici, pred nasim ocima cuda stvara, to je
zapravo samo ono najprirodnije sto je pcela stvorila davno pre nego je covek
smestio u napravljenu kosnicu sa ramovima, cija je nerazumna duzina i povrsina
rezultat ljudske pohlepe.
Broj ramova u kosnici uopste nije bitan, da li ce ih biti 40 ili 70, vazno je
samo da se ne narusava pravilan kvadratni oblik a da pri tom pcelinja zajednica
ima dovoljnu povrsinu saca i da se po vertikali kosnica moze povecavati.
Oni najstariji pcelari medu nama spominju neke retke pcele takozvane krstace.
Kazu da te pcele zive u starim dubovima-hrastovima gde je uvek sve prepuno meda
i gde je sace ukrsteno.
E pa dragi moji pcelari to su pcele iste kao i nase, samo je razlika u tome sto
im je sace ukrsteno i stvorena mogucnost lakoce zivljenja u idealnim
mikroklimatskim uslovima i u izobilju hrane gde nema mesta nikakvim bolestima. A
zbog stabilnog legla gde nema coveka da im ga narusava, dugim i velikim iz
pohlepe stvorenim ramovima, imale su mogucnost i borbe protiv varoe i ostalih
parazita.
Nova kosnica Rodna Voja patentirana i zasticena u Beogradu i Zenevi upravo
odslikava prirodno staniste pcelinje zajednice sa vise puta ukrstenim sacem koje
sa medom iznad legla akumulira i zadrzava gotovo svu energiju-temperaturu
utrosenu na odrzavanje legla. Ona vraca pceli nezaobilazni precnik sa pravilnom
vertikalnom pokretljivoscu , vraca joj stabilnu kolicinu legla (posebno kada se
matica-leglo ogranici na 1 nastavak 48000 radilickih celija), laku borbu od
bolesti, mogucnost stvaranja velikih zaliha hrane,uvek direktan kontakt sa
hranom, duzinu zivotnog veka i sve ono sto joj je covek , tamo neki slab
poznavalac prirodnog stanista i prirodnih potreba pcelinje zajednice vec odavno
oduzeo.
Ovde cak u jednom nastavku, naizgled malom sve zajednice 100% prezimljavaju
naravno ako su ociscene od varoe i ako imaju makar 8 do 10 kg. ostavljene
kvalitetne hrane.
Kosnice Rodna Voja u svom sastavu imaju odgovarajuce podnjace, 4 nastavka,
40 ramova, zbeg-hranilicu i duboki krov. Hranilica je zapremine od dva litra i
manipulacijom bez direktnog kontakta pcelara sa pcelama.
Od podnjaca u upotrebi su 3 vrste i to stacionarna, seleca sa ventilacijom i
visoka 80 mm za kontrolu varoe.
Podnjace, nastavci, hranilice i krovovi imaju debljinu zidova od 20 mm a ramovi
su sa satonosama 10 mm* 390mm* 25 mm,bocnim letvicama 190 mm*35* 8mm i donjim
letvicama 360*25*6mm.
Nastavci su spoljne mere 414*414*200mm podnjaca 414*414*60 +poletaljka,
hranilica je 414*414*60mm i duboki krov koji svojom visinom od vetra stiti spoj
izmedu hranilice i nastavka 470*470*100mm.
Kosnica pruza mogucnost lakoce i zadovoljstva u radu i sklad je vise medusobno
povezanih resenja prilagodenih najpre da bi zadovoljile potrebe pcelinje
zajednice.
Proizvodnja i prodaja ovih kosnica nije dozvoljena bez prethodne saglasnosti sa
pronalazacem i autorom iste.
U Novom Milosevu 14.11. 2006.god
Put u budućnost racionalnog pčelarenja
Uticaj ograničenog-stabilnog plodišta i veličine plodišta na život i rad pčelinje zajednice u košnici:
Stabilna veličina plodišta je osnovni faktor:
- u racionalnosti pčelarenja i prinosu meda i ostalih pčelinjih proizvoda u košnici.
- u dužini života pčela i svih jedinki pčelinje zajednice.
- za dobijanje visoko kvalitetnih matica.
- u podizanju imuniteta pčelinje zajednice u borbi protiv bakterija, virusa i gljivica i ostalih parazita i neprijatelja pčelinje zajednice.
- u kvalitetu legla i veličini položenih jaja u košnici.
- u snazi svake jedinke u košnici.
- u dužini leta tj. prečniku iskorišćenja pčelinje paše.
- u određivanju veličine-kapaciteta mednog mehura radilica i ukupne količine donetog nektara u košnicu.
- u količini i proizvodnji voska u košnici.
- u količini utrošene hrane u odnosu na količinu proizvedenog i odnegovanog legla u košnici.
- i zajedno sa stabilnom količinom legla u odnosu pčela u košnici ima veliki uticaj na ventilaciju u košnici i od velikog je značaja za brzinu prerade nektara u med.
- i zajedno sa stabilnom količinom legla reguliše suzbijanje rojevnog nagona pčela i kontrole pčelinje zajednice u usmeravanju pčela u radu
- i zajedno sa stabilnom količinom legla u košnici omogućavaju racionalno pčelarenje i povećavanje broja pčelinjaka koje pčelar može da opsluži.
Избор праве величине плодишта и праве конструкције кошнице може удесетостручити и далеко више од тога умножити производњу свих пчелињих производа а посебно меда и у потпуности избацити употребу фабричких шећера.
Због свега наведеног и више година у пракси потврђеног, драги моји пчелари нудим Вам моју нову кошницу, (ПРИРОДНИ, ТОПЛИ, ОТВОРЕНИ, ДРВЕНИ ИНКУБАТОР – РОДНА ВОЈА- ПОТПУНО НОВО КОНСТРУКТИВНО РЕШЕЊЕ).
Она Вам поред мноштва нових међусобно повезаних решења омогућује стварање стабилне количине легла у укрштеном квадратном плодишту од 96 000 ћелија саћа у два наставка, односно у СТАБИЛНОМ ПЛОДИШТУ ограниченом матичном решетком у једном наставку са 48 000 ћелија.
Овде пчеле на моје изненађење и одушављење у нормалним пашним условима када ограничимо матицу у једном наставку, смањују количину залеженог легла током 2 месеца (од 1.Јуна до 1. Августа) ограниченог десеторамног наставка са 9-10 рамова легла на свега 6 – 7 рамова легла или 25 – 30 000 ћелија залеженог радиличког легла, не смањујући снагу пчелиње заједнице.
У овим условима свака пчела дочека око три генерације ново излеженог легла – нових малих пчела и живи од 60 – 65 дана и у оваквим околностима одржава се максимална снага пчелиње заједнице крањске расе медоносних пчела.
Овде пчеле готово из само једне генерације легла на око 7 рамова или око 30.000 радиличког легла могу да производу изузетно квалитетне зимске пчеле.
Такво зрело друштво много раније у јесен престаје са одгајењем легла не трошећи залихе хране поребне за презимљављање и рани пролећни развој.
Пчелиње заједнице у овој топлој кошници презимљавају са око 25.000 до 30.000 пчела и у идеалним микроклиматским условима током Априла месеца из само једне до две генерације легла развијају изузетно јаку пчелињу заједницу која је способна за потпуно кориштење нпр. багремове и следећих наредних паша.
Чак и без матичне решетке може се одлично искористити багремова паша, зато што на мањим али одговарајућим рамовима пчеле врло брзо блокирају матицу у лежењу.
Овде нема зазимљавања, нема зимских губитака, нема погача нема превешавања легла- демарирања, и многих непотребних отварања кошница.
Овде је све чисто и природно јер је пчелама враћена могућност контроле над матицом, тј. враћена им је могућност стварања стабилне количине легла.
Саће је исто као у природи, дуго тачно онолико колика је ширина броја рамова(10) у кошници.
Воја рам је висок 190 мм и мањи је од нормалног зимског клубеа чија је величина око 220 до 250 мм тако да нормално клубе увек заузима два или по некад и три наставка и увек је у контакту са храном то јест медном капом. А медна капа због дужине рамова виша је за око 70% од нпр. медне капе у ЛР, ДБ, полошки ,Фараровој и другим кошницама.
Па пчелиња заједница све док има имало хране у кошници не може умрети од глади, што није случај са многим другим нпр. ЛР, ДБ, АЖ, Фараровим, полошкама и другим кошницама (где могу да умру од глади и поред пуног недоступног наставка меда са 20 или 25 кг.).
Веома важно је и то што је у нашој кошници од саћа у једном до саћа у наредном наставку размак свега 24-26мм.
Ово је једина кошница на свету са правилним вертикално покретљивим пречником пчелињег гнезда и укрштеним десеторамним наставцима на којима се врши измена пчела из топлих средњих и хладних крајњих улица у пчелињем клубеу.
Висина рамова у два укрштена наставка једнака је дужини рамова или ширини рамова у наставку то јест плодиште од 20 укрштених рамова чини праву коцку у којој се ствара идеална лако одржива микро клима, и омогућује брз прољетни развој.
Рамови Родне Воје укупно њих 40 у 4 укрштена наставка сви су исти и у пашама 30 их служи у медишту, где могу да носе 50-60 кг меда и 10 у плодишту за одржавање снаге максимално развијене пчелиње заједнице.
Према томе, пошто је цела зима испред Вас имате времена да размислите и да на време без кашњења изаберете прави пут и кренете у сусрет будућности рационалног пчеларења.
Хвала Богу што нам је подарио могућност да у овом племенитом занимању и осталим народима покажемо најбољи пут у рационално пчеларење и пут до здравих пчела, и уз њихову помоћ- помоћ пчела, могућност да рационално користимо велике количине дарова природе, тј пут ка економичном и рационалном пчеларењу.
Нека Вам у овој Новој години нови избор буде срећан и нека Вас срећа вечно прати, исто тако и свим оним који не разумеју вредност и тежину ових речи или из неких других могућности не могу да изаберу прави пут, желим им да их срећа прати до века, и још свима скупа желим добро зимовање и да наступајуће радосне дане и свечаности у миру и радости проведете.
7.12.2005.г. у Новом Милошеву Проналазач Војо Брстина
Тел 023-782-015 www.beehivevoja.com vbrstina@ptt.yu
Elektricna radijalna
vrcaljka za cedjenje meda. Kapacitet 48 ramova odjednom sa obe
strane.
Kapacitet cedjenja oko 300 kg na sat.
Iscedjen ram Rodne Voje u radijalnoj elektricnoj vrcaljki.
Konstruisana za ramove Rodne Voje. Snaga motora 0.4 kw.
PČELARU POČETNIKU
Potencijalnom pčelaru i Mladom pčelaru – odmah na početku da se zna.
Ovog puta cilj nam je da ukažemo na različitost samih pčelara i interesa koji se prepliću u pčelarstvu a sve sa posebnom namerom da mladom pčelaru odredimo pravac kako se postaje pravi pčelar profesionalac.
Za razliku od prošlosti kada se čovek pčelarstvom bavio isključivo radi koristi od pčelinjih proizvoda, danas postoje različiti pristupi pa tako i pogledi na pčelarstvo. U jednom se svi slažemo pčelar je svaka osoba koja ima pčele i koja je u direktnom kontaktu sa pčelama. Pčelar dobija titulu pčelara bez obzira da li ima jednu ili hiljadu i jednu košnicu. Ipak glavnu selekciju i ovde vrši priroda ili bolje rečeno pčela sa svojom žaokom, tako da u ovom plemenitom zanimanju imamo samo hrabre i odvažne. Mnogi pčelari se bave pčelarenjem iz hobija ili ljubavi prema prirodi pa usput i da dobiju koji kilogram meda.Znamo sigurno da zolje ili ose niko ne drži. Tu su i oni koji su nasledili košnice, međutim naslednici ako su iz daljeg roda obično brzo prodaju košnice i ostaju bez pčela, a oni bližnji znajući koji su prihodi od pčela često postanu dobri i veliki pčelarski proizvođači.
Ipak najveći broj pčelara su oni kojima je pčelarenje dopunsko zanimanje. To su ljudi različitih zanimanja kojima glavni izvor prihoda nije vezan za pčelarstvo,iako neki imaju i po sto i više košnica. Ali među nama su i oni koji su direktno vezani za pčelarstvo.
Proizvođači i trgovci pčelarskog pribora i opreme koji da bi upoznali potrebe tržišta moraju da upoznaju i pčelarsku problematiku. Tu su i trgovci medom i ostalim pčelarskim proizvodima i prerađevinama pa usput osim izlaska u prirodu dobro dođe i malo pčelinjih proizvoda da se nađe za pokriće.
Zatim kao i u svakoj drugoj grani privrede imamo i organizaciju ili bolje rečeno administraciju.
I oni su većinom pčelari zbog drugih interesa. U većini slučajeva to su mali proizvođači pčelinjih proizvoda.
Oni su pčelarima veza sa drugim granama privrede, raznim komorama, ministarstvima, institutima i institucijama. Izuzetno su sposobni, ambiciozni i jako potrebni pčelarstvu. Ali nažalost zbog slabe kompentencije u prosuđivanju profesionalnih rešenja i naprednih ideja često su blokada ispred razvoja pčelarstva, pa samim tim pčelarstvu ponekad mogu biti veća šteta nego korist. Oni su često jako povezani, čak i između zemalja, infiltrirani su u svim institucijama, biraju svoje birače-poslušnike i svoje naslednike. Zbog karijerizma prelaze sa funkcije na funkciju gde se održavaju godinama i zbog toga ih je gotovo nemoguće pomaći. Na duže rokove koče modernizaciju i razvoj pčelarstva.Gotovo je isto u svim zemljama.
Tu među nama pčelarima su i možda najčuveniji i najzaslužniji za razvoj pčelarstva urednici pčelarskih časopisa i pisci pčelarskih knjiga.Oni su pravi umetnici u pisanju i fantastični dekoratori svega što je vezano za pčelarstvo. Izvanredno dobro poznaju teoriju, pčelinje bolesti, hemijske sastave svih pčelinjih proizvoda i različitih preparata i što je veoma važno odlični su predavači, a o pčelama i tuđim pčelarskim iskustvima mogu da pričaju danima. Često su izvanredno dobri menadžeri, prevodioci, organizatori različitih manifestacija fotografi i ne znam šta sve nisu.Za to im treba odati svako priznanje. Gotovo sve jesu i jako su potrebni pčelarstvu, ali i oni ponekad pripadaju administraciji a što je najvažnije za većinu, to je da u otvorenoj košnici veoma malo vide svojim očima. I oni su mali proizvođači pčelinjih proizvoda. Istini za volju ne mogu baš sve.
Profesionalni pčelari često nisu ni oni koji imaju više stotina košnica. Neke od njih možemo svrstati u moćne imaoce pčela i dobre učenike stručnih časopisa i literature.
Jer, dovoljno je samo da ne prave početničke greške i nikad neće pogrešiti toliko koliko pčele ne mogu popraviti.
E sad smo došli do pčelara profesinalaca.
Odmah da kažemo da to nije vezano sa godinama rada niti se može prepoznati po broju košnica.
Mnogi stariji pčelari koji su velikog radnog iskustva često su majstori sa načinom na koji oni rade, ali u poređenju sa nekim drugim za njih nepoznatim majstorijama mnogo zaostaju. Mada tu i nema neke posebne majstorije.
Sve se to može lako i brzo isprobati i naučiti. Oni često zbog svojih poodmaklih godina nebi ništa da menjaju. Iako mnogi znaju staru pametnu formulu –inteligencija je brzina i sposobnost usvajanja novog i boljeg. Neki opet to malo svog osnovnog znanja što imaju sebično skrivaju, valjda da bi od mladih pčelara i početnika zaslužili kakav respekt i mišljenje, ovaj dok ćuti –mnogo zna. Ni to nisu nikakvi profesionalci.
Dragi moj mladi pčelaru pravi profesionalci su oni pčelari koji postižu najbolje rezultate, bez obzira na godine i broj košnica, koristeći se iskustvima i svojim i tuđim kao i korištenjem najsavremenijih metoda.
Naravno uz najmanji mogući uloženi trud u što kraćem vremenu. To su oni koji će te uputiti da se pretplatiš na pčelarske časopise, oni koji će ti dati prvu knjigu da pročitaš, koji će ti preporučiti koje su ti knjige najbolje to jest gde ćeš da nađeš i naučiš neophodnu teoriju. To su oni koji će te upoznati sa pčelinjom zajednicom, koji će ti pokazati svoju radnu svesku, svoj način rada, koji će ti ispričati i pokazati greške u svom radu i naravno oni koji će ti kao početniku pokloniti prvi roj.
Ako umeš takve da prepoznaš, ti si uspeo. Pokloni im svu svoju pažnju i sigurno ako budeš istrajan i uporan u svojim namerama i ti ćeš sutra postati pravi pčelar profesionalac.
Moram još da ti kažem. Treba da se učlaniš u pčelarske organizacije. I dalje:
Ne smatraj sutra sebe dobrim pčelarom ako ne budeš održavao dobre odnose sa ostalim pčelarima, ako ne budeš spreman u svakom momentu pomoći drugim pčelarima a posebno početnicima.
Ne smatraj sebe pčelarom ako svake godine (naravno ako si zdrav) ne zasadiš makar 100 sadnica medonosnog drveća. Ako sa drugim pčelarima, a ako treba i samoinicijativno ne planiraš podizanje rasadnika medonosnog drveća i bilja. Ne smatraj sebe dobrim pčelarom ako si ikome dužan, pogotovo siromašnijem od sebe.Uvek kritički gledaj na svoj rad. Uvek teži usavršavanju i razvoju pčelarstva, sve nove metode ako možeš pre sam isprobaj, u tvojim klimatskim uslovima pa tek onda donesi svoj sud i širokih pogleda idi napred. Veruj u sebe, voli ljude i prirodu. Okreni se ka istoku i raduj se rađanju novog dana i ponovnom rađanju sunca. Samo sa pčelama čovek se oseća večito mlad. I još da znaš čoveka koji upozna pčelinju zajednicu samo smrt može odvojiti od pčela.
Jer ovo je posebno plemenito zanimanje koje traži sposobne,vredne, plemenite, mudre i odvažne.
Zasad neka to bude prva lekcija pa ako si spreman da kreneš pčelarskim putem ne oklevaj, pridruži nam se.
Čekamo te raširenih ruku i širokog srca.
U Novom Miloševu 18.11.2004. god. gospodnje.
Brstina Vojo 1.Maj br.36 23273 Novo Miloševo
www.beehivevoja.com brstinav@verat.net vbrstina@ptt.yu v.brstina@beehivevoja.com