Format rama - problem i rešenje Skok na text ZAKONI PRIRODE
Ä čovek je odavno izmislio ram - okvir za saće,najpre satonošu - nosač saća a nakon toga i ostale 3 letvice i dobili smo ram. Ram je izmišljen da bi se lakše moglo manipulisati sa saćem i da bi čovek mogao da kontroliše pčelinju zajednicu. Mnogo pre rama izmišljena je i košnica sa namerom da se pčelinja zajednica zaštiti od vremenskih nepogoda ali i da bi se zajednice mogle transportovati - prenositi sa paše na pašu i što bolje eksploatisati.
Ova rešenja - otkrića su bila epohalna i izuzetno značajna za razvoj pčelarstva. Međutim sa današnje tačke gledišta može se slobodno zaključiti da su zbog ljudskog egoizma i želje za što većom količinom meda, izabrani ramovi za velike površine saća, i u samom startu napravljene nenadoknadive greške. Ä čovek je u ovom slučaju potpuno nepromišljeno ušao u ulogu Boga i preuzeo sudbinu pčelinje zajednice u svoje ruke.
Matici je po prvi put od kada postoji pčelinja zajednica, potpuno pogrešno data glavna uloga u društvu. Zbog velikih ramova, matica je isfavorizovana (nesmetano zalaže prevelike količine legla) a pčele radilice dovedene u neprirodan položaj u kojem maticu teško i samo u izuzetnim situacijama (obilne i duge paše) mogu kontrolisati, čime su potpuno neprirodno izgubile bogom danu konrolnu ulogu u pčelinjem društvu.
Znači izabrani su ramovi za velike površine saća i pošli smo potpuno pogrešnim putem kojim i danas (u većini slučajeva u svetu) idemo. Preko ramova kao konstruktivne osnove u košnici da bi se zadovoljila potreba pčelinje zajednice za saćem povećan je broj takvih ramova i stvorili smo košnice koje sada imamo.
Umesto da idemo korak ispred potreba pčelinje zajednice, da bi nam pčele zahvalno uzvratile (jer ćemo najveće koristi od pčela imati onda kada prepoznamo njihove stvarne prirodne potrebe), mi smo gledajući najpre na sebe (misleći što veći ram - više meda) umešali se potpuno nelogično i pristrasno u njihov porodičan život uspostavljen pre više hiljada godina. Kao rezultat nepromišljene želje - rama velikog formata dobili smo košnice koje uopšte ne odslikavaju prirodno stanište pčelinje zajednice: pološke od 15 do 24 rama, DB. sa različitim ramovima i različitim nastavcima sa 12 i 10 ramova, LR sa 7,8,10 ramova u istim i različitim nastavcima, Fararove desetke i dvanaeske različite visine, više vrsta AŽ i mnoge druge košnice i kombinacije košnica neprilagođenih potrebama pčelinje zajednice.
Sve one su uvek prilago|avane najpre: čovekovim željama, čovekovom lakšem radu, čovekovom lakšem transportu, čovekovom lakšem ovom i onom i tek na kraju (pitanje koliko i koliko koja) potrebama pčelinje zajednice.U ovakvim košnicama i sa ovakim neodmerenim ramovima potrebna je česta i pravovremena upotreba matične rešetke koju u većini slučajeva pčelari nesvrsishodno sa kašnjenjem koriste, ne razmišljajući koliko se skraćuje životni vek pčela, koliko se umanjuju njihove radne sposobnosti i imuni sistem kako jedinke tako i cele pčelinje zajednice (čime su otvorena vrata raznim: virusima, gljivicama, bakterijama i raznim parazitima) u uslovima kad količina legla nije prirodna tj. matica nije dovoljno, i dobro osmišljeno kontolisana.
Još i danas mnogim pčelarima nije jasno da je pored inteziteta pčelinje paše, dužina životnog veka, fizička moć svake jedinke i broj generacija pčela u košnici glavni i odlučujući faktor u prinosu nektara - meda kao i ostalih pčelinjih proizvoda. A sve navedeno je uslovljeno stabilnom (nevelikom) količinom legla, i potpuno nedostupno pčelinjim zajednicama sa velikim ramovima. U poređenju zajednica iste brojnosti i iste površine saća jednih sa većim i drugih sa manjim ramovima razlike su neuporedive.
Tako još tokom ranog proleća na ramovima sa velikom površinom saća pčele uvek više rade na leglu i održavanju potrebne temperature i vlažnosti a manje na unosu hrane. I ovde svaka pčela odgaja po dve i više loše odhranjenih larvi, čime znatno skraćuju sebi život (ako je u društvu matica stvorena dvostrukim presađivanjem larvi svega 10-12 dana), a istovremeno i brojnost pčelinje zajednice. Isto tako i mlade pčele koje se izlegu iz tako odnegovanog velikog legla male su fizičke moći, kratkog životnog veka i njih ista sudbina čeka. Uvek puno legla a srazmerno malo pčela i uvek malo sveže nove hrane (kvalitetnog proljećnog nektara i posebno visokokvalitetnog polena) koju gotovo da nema ko da donese. I šta smo sa ovako velikim ramovima dobili-one dugovečne, snažne i moćne zimske pčele koje su trebale da donesu kvalitetni prolećni nektar i polen, isuviše rano smo zamenili nekvalitetnim loše othranjenim kratkoživotnim pčelama male fizičke moći.
Ovakvim zajednicama svane tek kad se spoljašnja dnevna temperatura podigne iznad 25°C stepeni i kada u prirodi naiđe duga i kvalitetna paša. Stanje je nešto malo bolje sa zajednicama koje su zazimljene sa velikim količinama meda i polena odnosno tamo gde med i polen nisu oduzimani, ali tu se odmah nameće pitanje rentabilnosti pčelinjih zajednica, jer mi pčelari ne držimo ose nego pčele, i to gotovo isključivo radi koristi od njihovih lekovitih hranljivih proizvoda.
Interesantno je kako neki (mnogi) pčelari potpuno pogrešno misle da brzina razvoja pčelinje zajednice prvenstveno zavisi od količine legla i kvaliteta matice, neznajući da zapravo kvalitet odgojenog legla kao i kvalitet i količina hrane, mikroklima i pravilan raspored ramova sa leglom i hranom imaju presudan uticaj u brzini razvoja, čak i sa ispod prosečnom maticom.
Isto tako i tokom jeseni površina rama ima interesantan uticaj na pčelinju zajednicu.
Na tim velikim ramovima pčele do kasno u jesen imaju velike količine legla (isto kao i nezreli i kasni rojevi) i mnogo kasnije dostižu ako uopšte i dostignu potrebnu odgovarajuću zrelost za surove zimske dane. Jesenja potrošnja hrane je velika a hladni vremenski intervali znatno opterećuju zajednicu u očuvanju potrebne temperature. Za razliku od pomenutog u košnicama sa većim brojem ramova ali ramovima manje površine, zajednice ranije prestaju sa leglom ostajući sa većim zalihama hrane i neopterećene odhranivanjem kasnog legla mnogo zrelije ulaze u zimu.
Kao što vidimo veliki ram je faktor različitog dešavanja u košnici. Isto tako i format rama i brojnost ramova određuju na primer visinu medne kape kao i širinu tj. prečnik medne kape.
Format rama, površina saća u ramu, i dužina rama određuju i visinu satonoše, što uslovljava pokretljivost pčelinje zajednice a ista može biti presudna za život zajednice u zimskim mesecima.
Dužina ramova je tek posebna priča. Ona je zapravo taj najvažniji faktor koji određuje i površinu a samim tim i format rama.
Ta dužina ramova određuje prečnik a istovremeno i sudbonosnu visinu medne kape.
Odgovarajuća dužina ramova u nastavcima može da menja raspored ramova u košnici to jest da daje potpuno novu konstrukciju saća u košnici. A novi raspored saća može da donese mnoštvo praktičnih rešenja sa potpuno novim načinom funkcionisanja pčelinje zajednice. Isti novi raspored saća može da stvara novu mikroklimu, da onemogućuje direktan udar vetrova (najvećih neprijatelja pčelinje zajednice), zatim da stvara novi jednostavan način pokretljivosti pčelinje zajednice i mnoštvo novih momenata, a sve je rezultat kao što smo već naveli dužine ramova.
Nažalost dužini ramova čovek je do sada posvetio najmanje pažnje.
Zato treba dobro da se zamislimo, šta su to stvarne potrebe pčelinje zajednice kako bi prepoznali pravi format rama, površinu saća u takvom ramu, količinu ramova u košnici, raspored ramova u nastavcima i količinu nastavaka. Pa na osnovu toga konačno u jednoj košnici približno zadovoljili potrebe pčelinje zajednice i približno odslikali prirodno stanište pčelinje zajednice.Time bi pčelama zasigurno vratili neopravdano (ljudskim egoizmom i pohlepom) oduzetu prirodnu snagu, mogućnost stvaranja velikih zaliha hrane kao i dužinu životnog veka, kako svake jedinke tako i cele pčelinje zajednice.
A pčele će nam kao i uvek za svako dobro učinjeno delo višestruko i velikodušno uzvratiti.
u N.Miloševu, 28.10.2004.god.
email: vbrstina@beehivevoja.com
telefon: 023/782-015
autor: Brstina Vojo
Rodna Voja - prepoznavanje i odslikavanje prirodnih zakona pcelinje zajednice u novom konstruktivnom resenju tj. otvorenom drvenom inkubatoru.
1. Duzina ramova ne sme da bude veca od sirine broja ramova u nastavku. Znaci sace po duzini ne sme da bude duze od kolicine ramova po sirini.Ovo zbog lakog odrzavanjA temperature i stvaranja pravilnog precnika legla ali i precnika medne kape koja dobija odgovarajucu prirodnu visinu a ista je izuzetno bitna za lako odrzavanje temperature pcelinjeg legla.
2. Visina rama i saca u ramu tj. da u 2 nastavka cini istu visinu kao sto je duzina saca u ramovima i sirina saca u zbiru ramova. Ovo zato da bi se ramovi mogli ukrstati, cime se stvara odlicna mikroklima, onemogucuje direktan udar hladnih vetrova na pcelinje leglo i klube a istovremeno omogucuje prelazak pcela sa svakog rama na svaki ram sto dovodi do idealnog saobracaja i ventilacije u kosnici.
3. Povrsina saca za jednu pcelinju zajednicu treba da bude smestena na 2 ukrstena nastavka za plodiste i 2 ukrstena nastavka za mediste to jest 40 istih ramova sto odgovara maksimalnoj snazi jednomaticnog drustva snage od oko 64.000 pcela. A za dvomaticna drustva moze se povecati dodavanjem nastavaka.
4. Visina satonosa kao i donjih letvica u zbiru sa hodnisnim prolazom koji cini oko 8-10mm ne smeju da prave blokadu u vertikalnoj pokretljivosti klubeta posebno u zimskim uslovima.
5. Kosnice moraju biti sa istim ramovima i nastavljive da bi zadovoljile potrebe istovremeno i najjacih zajednica za sacem i u najobilnijim pasama, tj. da nebi dolazilo do prisilnog vrcanja meda u jacim pasama ali i da bi se mediste lako odvojilo i prosirivalo na racun plodista.
6. Jedan nastavak treba da odgovara za prihvat optimalnog nukleuza snage od 12000-16000 pcela u kome novo drustvo moze i bez pogaca da 100% prezimljava.
7. Pred burne pase matici se ne sme dozvoliti zalaganje velikih kolicina legla tj. treba da se ogranici na 10 ramova ili 1 nastavak saca tj. 60 dcm saca ili 48.000 celija. da bi mediste zauzimalo 75% ukupnog saca ili 3 nastavka to jest da bi moglo da primi 54 do 63 kg. meda.
8. Precnik legla treba da odgovara maksimalnoj sirini od 8 do 10 ramova , zatim istoj tolikoj duzini u ramovima ,to jest 30-35cm saca a po visini da odgovara istoj pomenutoj duzini i sirini. Takvo elipsasto lako odrzivo i izuzetno stabilno leglo, moze se samo stvoriti u 2 medusobno ukrstena nastavka u kojima se stvara ista unutrasnja visina, duzina i sirina saca.
9. Medusobnim ukrstanjem nastavaka u kompletnoj kosnici otisli smo korak ispred potreba pcelinje zajednice.
Ova resenja su zakoni prirode i odslikavaju prirodno staniste pcelinje zajednice.
Ova prirodna medusobno povezana resenja vracaju kontrolu pcelinje zajednice nad maticom sto omogucuje dobijanje neverovatnih kolicina pcelinjih proizvoda u istim uslovima u poredenju sa ostalim nastavljacama.
Neki pcelari koji imaju ovakve kosnice tvrde da ove kosnice kako sami kazu ne daju duplo vise meda od u istim uslovima uporedivanih LR, DB, Fararovih nego duplo vise i jos vise uz konstataciju da ocima ne morate verovati ali kantaru morate.
Zbog stabilne kolicine legla i uvek velikih zaliha svih pcelinjih proizvoda kao i idealne mikroklime u kosnici povecan je prirodan imunitet pcelinje zajednice.
Nema zimskih uginuca, nema pogaca, nema prevesavanja, nema zazimljavanja i mnogih nepotrebnih (svaki put stresnih) otvaranja kosnica.
Kako rekose neki iskusni pcelari ova kosnica na isti nacin kao sto je prva kosnica sa pokretnim ramom sve dotadasnje pretvorila u primitivne kosnice isto tako od momenta njenog rodenja sa svim svojim resenjima pretvorila je sve dosadasnje nastavljace u primitivne kosnice.
Tako da sada vrsiti predavanja o savremenom radu sa LR.,DB.ili Fararovim kosnicama i drugim nastavljacama je isto sto i vrsiti predavanja o savremenom radu sa kamenom sekirom.
I svako takvo predavanje "eminentnih predavaca i strucnjaka"je stetno i pogubno za razvoj pcelarstva, ili jos bolje receno to je nesavesno zaustavljanje tocka istorije i zadrzavanje pcelarstva u proslosti.
U Novom Milosevu
20.3.2005.g.